У периоду од 1910-1912. године заваршена је велика изградња бање Палић, која представља јединствен урбанистичко-архитектонски подухват, а обухватио је регулацију и уређење парка са увођењем водовода, канализације, електрике, урбаном опремом, као и израду нових и рестаурацију појединих постојећих објеката.
Водоторањ представља један од објеката по пројекту Марцела Комора и Дежеа Јакаба, архитеката из Будимпеште. Завршен је 1910. године. Лоциран је на улазу у парк, односно на новоформираној алеји која води од Хоргошког пута до обале језера. Водоторањ је изрграђен као вишенаменски објекат-капија летовалишта, трамвајска станица и водоторањ. Објекат је изграђен у стилу националне сецесије-мађарске варијанте, по угледу на aрхитектуру дрвених капија у Ердељу (Трансилаванија), али се вештo уклапа парковски амбијент бање.
Карактеристика овог објекта је разуђеност, рашлањеност по функцијама, надаље обилата употреба дрвета за конструктивне елеменете као и кровни покривач-шиндра. Објекат је ослобођен сувише придодате декорције, већ сама конструкција чини уједно декоративне елеменат. Једина декорација се јавља у виду резбарених биљних мотива на дрвеним конструктивним елементима.
Две архитектонске целине-торња са једне и нижег павиљона са друге стране повезује у једниствену целину широки конкавни лук. Обе архитектонске целине су кружне основе постављене на бетонске темеље, док је торањ, додатно ојачан масивном бетонском плочом на коју належу тракасти темељи. Торањ је по висини састављен из три појаса. База је квадратне основе са акцентираним лучним улазом у торањ. Једина декорација зидног платна се јавља у виду сокле од дрвене опеке и у континуитету обавија лучни улаз. Из квадратне базе израста монументални корпус правилног ваљка са осам ребара, појачања, који се шири према врху. Торањ је завршен купастим кровом, испод којег је мала тераса са дрвеном оградом, профилираном у виду низова срца. Кровни кубус завршава се са декоративним шиљком од кованог гвожђа (висина торња је 31,75 м).
Друга целина је отворени павиљон решен у виду надстсрешнице, која осим дрвених кружних стубова са вертикалним народним резбареним мотивима, носи заобљени купасти кров покривен шиндром.
Објекат је изгубио своје две првобитне функције-водоторња и трамвајског стајалишта, те данас егзистира као капија-симбол Палића.
