Поводом смрти градоначелника Суботице Стевана Бакића, данас је у Великој већници Градске куће одржана комеморација, након чега је на Православном гробљу у Дудовој шуми, у присуству породице, свештенства, родбине, званичника, сарадника, пријатеља и бројних суграђана, обављен последњи испраћај. Бакићев одлазак оставља празнину у животима оних који су га волели и познавали, али и у заједници којој је посветио године свог преданог рада. Остаће упамћен као човек који је волео људе, свој град Суботицу и своју отаџбину Србију.
Комеморативни скуп у препуној Великој већници почео је минутом ћутања. О животу Стевана Бакића, посвећеном раду и неизбрисивом трагу који је оставио у политичком и друштвеном животу града и државе говорили су Срђан Самарџић, у име сарадника и Градске управе, Јасмина Стевановић, у име Градског одбора СНС у Суботици, и Милош Вучевић, председник Српске напредне странке.
Срђан Самарџић је истакао да је Бакић веровао да дужност градоначелника није само одговорност у Градској кући, већ и обавеза да се буде међу људима.
„Говорити о Стевану значи говорити о човеку који је веровао да дужност градоначелника није само одговорност која се носи у Градској кући, већ обавеза да се буде међу људима, да се чује њихов глас, разумеју њихове бриге и тражи начин да се њихови проблеми реше. Био је посвећен свом послу, увек присутан на терену и свестан да град не чине само институције и пројекти, већ и његова култура, традиција, удружења, обичаји и људи који својим трудом свакодневно доприносе његовом животу“, рекао је Самарџић.
Подвукао је и Бакићеву дубоку посвећеност и искрену љубав према отаџбини, нагласивши да је о својој земљи увек говорио с великим поштовањем. Истакао је да су за Бакића Суботица и Србија биле вредности које су се природно и нераскидиво надовезивале једна на другу.
„Волео је своју Србију, искрено и дубоко, и често је говорећи о својој отаџбини користио речи ‘мајка Србија’. Драги Баки, својим радом био си део приче о Суботици, граду коме си посветио године свог живота. Данас ти одајемо почаст са тугом, али и с поштовањем према твом животном путу, посвећености и љубави према људима, Суботици и Србији; нека ти је вечна слава и хвала“, закључио је Срђан Самарџић.
Јасмина Стевановић је казала да Бакић није умео да ћути када је требало рећи истину и да се увек борио са великом срчаношћу.
„Стеван Бакић је у јавности био човек који није умео да ћути када је требало рећи истину, а његове бритке речи често су секле као мач. Те речи нису биле само израз његовог патриотизма, већ и сведочанство снажне привржености Србији којој је кроз страначко ангажовање готово војнички служио. Код њега ништа није било тихо, ништа равнодушно, ништа половично. И борио се увек гласно, осим с опаком болешћу с којом се борио тихо и мушки, не тражећи да га жалимо нити тражећи сажаљење“, нагласила је Јасмина Стевановић.
Она је посебно указала на његову несаломиву снагу и достојанство током тешких тренутака и борбе са болешћу, истакавши да је упркос нарушеном здрављу радио и борио се за свој град до самог краја. Истакла је да су само породица и најближи сарадници знали какав је пакао пролазио долазећи на посао после тешких терапија.
„Пакао болести носио си достојанствено, не губећи осмех ни када ти је тело говорило да станеш. У теби је постојала нека необјашњива снага, неки пркос који те је терао напред чак и онда када су околности говориле да више не можеш. Данас се не опраштамо од човека који је био савршен, већ од човека који је био стваран, са својим врлинама, својим темпераментом, својим борбама и својом срчаношћу“, рекла је Јасмина Стевановић.
Додала је да одлазак Стевана Бакића оставља неизбрисив траг и обавезу његовим саборцима да наставе борбе које су заједно започели. Обећала је да ће му победу, коју су остали дужни, даровати постхумно, као најлепши испраћај.
„Живот има свој почетак и свој крај, али оно што човек даје другима, то не умире. Остају дела, остају успомене, остају речи које су изговорене и борбе које смо заједно водили. Хвала ти што си нам веровао, хвала што си се с нама борио, хвала што си волео своју странку и своју земљу; нека ти Господ подари вечни мир и царство небеско“, казала је Јасмина Стевановић.
Милош Вучевић је истакао да је Бакић био човек нестварне снаге, немирног духа и пример чојства и јунаштва.
„Изгубили смо човека који је држао државу и град овде на северу, који је био нестварне снаге, немирног духа, али и вечног оптимизма. Вероватно је један од последњих изданака те старе школе честитости, поштења, храбрости, чојства и јунаштва. Био је велики патриота, али је разумео богатство Суботице и значај суживота свих који живе на овим просторима – и српске, и мађарске, и хрватске, и буњевачке заједнице“, нагласио је Вучевић.
Он је у свом излагању посебно подвукао Бакићеву храброст, ведрину и несебичност које је показивао чак и током болничких дана и лечења. Истакао је да је Бакић до последњег дана достојанствено носио свој крст, показавши велику људску величину и посвећеност народу и држави.
„И до посљедњег дана није показивао ни с чим се бори ни с чим се суочава; тај крст је носио часно, био је достојан и показао је људску величину. Верујем да је Стеван Бакић живео баш онако како је дефинисао патријарх Павле – да човек треба живети тако да кад оде с овог свијета оде спокојан и насмејан, а да сви плачу за њим; нека му Господ Бог подари рајско насеље и вечна му слава“, казао је Милош Вучевић.
Последњи испраћај градоначелника на Православном гробљу у Дудовој шуми протекао је у знаку достојанствене тишине и дубоког пијетета. Опело су служили свештеници Српске православне цркве, након чега су положени венци и цвеће, чиме су се Суботичани и високе делегације последњи пут поклонили човеку који је предводио Суботицу од 2020. године.
Градоначелник Стеван Бакић преминуо је 10. октобра, након дуге и тешке болести, у 59. години живота.
