Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора је у функцији маузолеја од новембра 1946. године, када су уз свечану комеморацију положени посмртни остаци великана суботичког радничког покрета и револуционара стрељаних, обешених или погинулих у борби за слободу овога краја.
Пројектовање споменика педесетих година поверено је угледном скулптору Томи Росандићу (1878-1958), а сарадници су му били изузетно надарени млади вајари са већ завршеном уметничком академијом (Анте Гржетић, Олга Јанчић, Јован Солдатовић, Сава Сандић, Ратко Стојадиновић).
Споменик је свечано откривен 30.октобра 1952. године и био је трећи по реду у Војводини, али први по новој, савременој концепцији обликовања јавних споменика. Споменик јасно изражава опредељење уметника да обликује меморијал трајних вредности и универзалног значења, без идеолошких атрибута и шаблонизиране демагогије, препознатљивих у продуктима социјалистичког реализма.
Рељефна површина хоризонтално постављене бронзе казује о сукобу добра и зла, тријумфалној завршници борбе.
Наглашеном хоризонталом споменика свесно је избегнут дуализам са блиском вертикалом барокних торњева катедрале. На издуженој равни трга он има подршку околних волумена и плени достојанством смиреног масива „помиреног“ са амбијентом.
