Српска православна црква Св. Димитрија изграђена је највероватније 1818. године. Подигнута је у стилу барока, по типском пројекту, са прочишћеном и сведеном декорацијом која указује на класицистичке узоре.
Црква је складна једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и певничким просторима, споља правоугаоним а изнутра полукружним. Засведена је полуобличастим сводом. Припрата излази из линије наоса а изнад се издиже масивни звоник са галеријом, фланкиран забатом искошених линија. Главни, улазни портал је наглашен пиластрима који га уоквирују.
Слика патрона храма св. Димитрија Великомученика, заузима централно место у пољу изнад улаза.
Посебну вредност храма представља иконостас, осликан 1766. Године, а приписује се барокном сликару Јовану Поповићу. Овај иконостас се до 1910. године налазио у суботичкој Вазнесенској цркви када је премештен, да би се уклопио у нови ентеријер извршена су скраћења. Преостале иконе апостола Петра и Павла се чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Иконе су рађене техником уља на дрвеној подлози, осим четири иконе у сокли које су осликане на платну. Дуборез је рађен у барокном стилу рокајним елементима. Рађен је по устаљеном шаблону уз учестало понављање мотива, а позлатом опточен дуборез повезује све иконе у једну целину дајући му неку усталасалост.
Најбогатију резбу имају царске двери док бочне двери са горњим полукружним завршетком немају резбу. Александровске слике спадају у сам врх барокних остварења код Срба.
