Зграда је првобитно подигнута као једноспратна најамна палата у стилу неоренесансе, према пројектима Михаља Тота из 1878. године. Наручилац је био Алајош Пољаковић земљопоседник и гимназијски професор.
Почетком 20. века зграду је купила банка, која је 1912. године подигла још један спрат, према пројектима будимпештанских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба. Овај двоспратни угаони објекат решен је у стилу неоренесансе, са декоративним елементима сецесије, и мноштвом вегетабилне орнаментике. То је типичан пример пословне зграде са наглашеним монументалним средњим ризалитом и са два мања бочна ризалита.
У средишњем ризалиту, на спратном делу су канелирани, масини полустубови са јонским заршетком и балкони од кованог гвожђа. Носе декоративне елементе као и централна улазна врата која су померена из вертикалне осе удесно, а лево су четири канелирана полустуба са дорским капителима. Средишњи ризалит у кровној зони је наглашен равном атиком украшеном вазама на бочном делу. Високо кровиште је двосливно, покривено жљебљеним црепом.
У објекту је сачуван целокупан ентеријер приземља са необично лепо израђеним мобилијаром од резбареног дрвета. Данашњу фасаду објекат је добио средином седамдесетих година 20. века, према пројектима Горана Мартиновића.
