Close
Град Суботица налази се на северу Републике Србије, уз границу са Републиком Мађардском, на 46° 05’ 55’’ северне географске ширине и 19° 39’ 47’’ источне географске дужине. Просечна надморска висина Суботице је 114m, 40m изнад нивоа Тисе код Кањиже о 32m изнад нивоа Дунава код Баје. Поред Суботице пролази међународни пут Е-75. До граничног прелаза Келебија има 10km, а до Хоргоша 30km. Северно од града је плодна пешчара с виноградима и воћњацима, а јужно земља ораница.
Данас град са околним општинама има око 150.000 становника: Мађара, Хрвата, Буњеваца, Срба и других народа. Око града је подигнуто 18 већих насеља: Бајмок, Бачки Виногради, Бачко Душаново, Биково, Вишњевац, Горњи Таванкут, Доњи Таванкут, Ђурђин, Келебија, Љутово, Мала Босна, Мишићево, Нови Жедник, Палић, Стари Жедник, Хајдуково, Чантавир и Шупљак. Град је повезан са старим летовалиштем и језером Палић.
Градска кућа у Суботици је највећа, а по многима и најлепша грађевина Суботице. Подигнута је за две године, од 1908. до 1910, али су врхунски мајстори оног времена још пуне две године украшавали њене ентеријере. Подигнута је по пројекту Марцела Комора (1868-1944.) и Дежеа Јакаба (1864-1932.), будимпештанских архитеката, у тада врло модерном стилу – мађарској варијанти сецесије. Украшена је с безброј шара стилизованог цвета. Градска кућа је складан спој уметности и заната. Висока је 76m, тераса видиковца је на 45,5m, дуга 105,08m, широка 55,56m, а простире се на 5.838 квадратних метара.
Архитектонски украс Суботице су и цркве. Суботичани различитих нација и вера подизали су богомоље негујући и поштујући своју веру, обичаје, свеце и празнике, али су истовремено украшавали овим лепим објектима град и давали му посебан печат. На ивици града су остаци десетак старих храмова, а први монументални и велики црквени објекти изграђени су у 18. веку: Фрањевачка црква, Српска православна црква и Катедрала св. Терезе. Црквама је поклоњена посебна пажња када је Суботица доживела свој градитељски зенит – последње деценије 19. и прве деценије 20. века. Тада су подигнуте Керска црква Светог Роке (1896.), Сенћанска црква Светог Ђурђа (1897.), Евангелистичка црква (1901.), Синагога (1902.). Фрањевачка црква је реконструисана и дограђен јој је још један торањ (1908.), Српска православна црква темељито је обновљена 1910. и изграђено је још десетак цркава у граду и насељима.
