Полагањем венаца на споменик страдалим Јеврејима код некадашњег гета, на Тргу јеврејских жртава, комеморативним скупом у Синагоги и полагањем венаца на споменик жртвама Холокауста у дворишту Синагоге, данас је обележена 82. годишњица депортације око 4.000 суботичких Јевреја у сабирни логор у Бачалмашу, а потом у Аушвиц и друге концентрационе логоре и фабрике смрти широм Европе. Венац на споменик страдалим Јеврејима у дворишту Синагоге у име Града Суботице и градоначелника Стевана Бакића положио је помоћник градоначелника, Срђан Самарџић. Венац на споменик страдалим Јеврејима положио је и председник Скупштине града Даниел Ђивановић.
Обраћајући се присутнима у Синагоги, Срђан Самарџић је рекао да се данас сећамо невиних људи страдалих у Холокаусту, једном од најстрашнијих злочина у историји човечанства.
„Сећамо се мушкараца, жена и деце којима је одузето право на живот само зато што су били Јевреји, али и свих других који су постали жртве нацистичке идеологије мржње. Стојећи пред успоменом на њихово страдање, не говоримо само о прошлости. Говоримо о човеку, о добру и злу, о границама људске суровости, покушају да се читав један народ избрише са лица земље, али и о снази сећања које нас обавезује да останемо достојни оних који више нису међу нама”, казао је Самарџић.
Истакао је да данас, када се сећамо жртава Холокауста, ми не чувамо само успомену на њих, да ми чувамо истину, а да је истина најјаче оружје против заборава, јер сваки пут када се сетимо невиних жртава, ми потврђујемо да њихово страдање није било узалудно и да њихова имена живе у нашем сећању.
„Наша је дужност да чувамо сећање на жртве Холокауста и да истину преносимо будућим генерацијама. Сећање није окренуто прошлости ради прошлости; оно је опомена за будућност. Оно нас учи да ниједан народ, ниједан човек, не сме бити прогањан због свог имена, вере, порекла или идентитета”, нагласио је, између осталог, Срђан Самарџић.
Даниел Ђивановић је рекао да данас одајемо почаст нашим суграђанима Јеврејима који су били понижавани, искључени из друштва, прогањани и на крају лишени живота и да су то били Суботичани, наши суседи, наши суграђани, чланови наше заједнице чије одсуство осећамо и данас.
„Поред чувања успомене на њих, наша је обавеза да се бринемо о свим оним вредностима које су својим радом, знањем и талентом уткали у развој нашег града.Суботица је одувек била место сусрета различитих народа, култура и вера. Управо у тој разноликости и у међусобном поштовању лежи једна од највећих снага и вредности нашега града. Као функционер, али и лично, радим на томе да те вредности и убудуће остану саставни и одређујући део живота наше заједнице. Верујем да је свако достигнуће и дело које надживи своје време, без обзира на то ко га је створио, део заједничког наслеђа које смо дужни да чувамо“, истакао је Ђивановић.
Он је нагласио да претрпљени губици не могу бити надокнађени, нити се оно што се догодило може променити или избрисати, али да можемо да памтимо, да одајемо пошту, и да се бринемо о наслеђу које нам је поверено.
„Све док будемо чували ове вредности и преносили успомену на њих будућим нараштајима, они ће наставити да живе у сећању наше заједнице – као трајна опомена, али и као део њеног идентитета“, закључио је Даниел Ђивановић.
Председник Јеврејске општине Суботица Роберт Сабадош сматра да су комеморације, као што је и ова данашња, изузетно значајне.
„Због чега? Због тога што су начин понашања, етички, морални кодекс нешто што мора да буде присутно у свако доба, на сваком месту. А оно о чему причамо сада, оно што је било 1944. године, јесте управо последица недостатка морала, недостатка кодекса, недостатка пристојног понашања и одговорности за другог“, истакао je Сабадош.
У име суботичке локалне самоуправе венац на споменик страдалим Јеврејима код некадашњег гета, на Тргу јеврејских жртава, положио је Илија Маравић, члан Градског већа.
