Поводом обележавања једног од четири национална празника Буњеваца – „25. новембар Дан Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена”, у организацији Националног савета буњевачке националне мањине (НСБНМ), вечерас је у просторијама Буњевачке матице одржана свечана академија. Присутнима на овој свечаности обратили су се председница НСБНМ Сузана Кујунџић Остојић, у име Града Суботице, градоначелника Стевана Бакића и лично име члан Градског већа Срђан Самарџић, и председник Покрајинске владе Игор Мировић.|
Честитајући празник Буњевцима у име локалне самооуправе, градоначелника Стевана Бакића и своје име, Срђан Самарџић се укратко осврнуо на бурна дешавања у јесен 1918. године када је на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната Бачке и Барање, у Новом Саду донета одлука о присаједињењу Краљевини Србији.
Уз истицање да су виђенији Срби и Буњевци у Суботици искрено веровали у српску коначну победу и уједињење ових крајева са Краљевином Србијом, подсетио је да је управо на данашњи дан, пре 105. година, у хотелу „Хунгарија“, одржан велики народни скуп Срба и Буњеваца на коме је Суботица имала право да изабере 75 делегата за Скупштину у Новом Саду.
„Међу посланицима Велике народне скупштине – на којој је остварена српска национална нада, а право националног идентитета ником није било ускраћено – било је Срба, Буњеваца, Словака, Русина, Шокаца, Хрвата, Немаца и Мађара. И седам жена, од којих чак пет из Суботице. У овом историјском догађају укупно је учествовало осамдесет и четворо буњевачких посланика и посланица. Предводио их је свештеник Блашко Рајић који је одржао емотиван говор и подржао идеју Јаше Томића да се Банат, Бачка и Барања директно уједине са Краљевином Србијом“, рекао је Самарџић.
Нагласио је какоБуњевцивећ 400 година живе на овим просторима и да су пролазећи и кроз тешка искушења, суочавајући се са бројним проблемима, успели да свој национални идендитет очувају и у не баш једноставним друштвеним и историјским околностима.
„А, идентитета, као што знате, нема без националне традиције, културе, фолклора и пре свега језика. Користим ову прилику да нагласим да смо током претекле, нешто више од три године заиста много урадили на очувању и неговању буњевачке традиције, културе и обичаја. Доношење одлуке о увођењу буњевачког језика и писма у равноправну службену употребу на територији нашег града – поред српског, мађарског и хрватског језика – у мају 2021. године, биће, верујем, уписано златним словима у историји Буњеваца. Тим великим, демократским искораком у слободи говора и изјашњавања ставили смо и печат на јединственост и специфичност наше мултиетничке Суботице“, подвукао је Срђан Самарџић.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић је, честитајући празник, изразио поштовање за улогу буњевачког народа у јесен 1918, подсетивши на то да је Суботица, уз Нови Сад, била један од два кључна града за све оно што се десило 25. новембра те године.
Према његовим речима, учешће осамдесет и четворо Буњеваца и Буњевки на Великој народној скупштини јасно потврђује колико су они утицали на доношење одлука које су преусмериле ток историје.
То је, како је рекао, истовремено био и један од узвишених примера зрелости и државотворности самосвесног и одговорног народа у великом историјском тренутку и преломном времену.
„Зато ту улогу нико и никада неће моћи ни да избрише ни да заборави. Ви сте међу онима који Војводину чине складном у њеним различитостима, и ви сте народ који чува и поштује себе и уважава све друге са којима овде живи вековима. Зато ћете увек имати нашу максималну подршку јер без вас национални, конфесионални, културолошки и сваки други склад, који у Војводини није политичка прокламација, већ начин живота, не би био комплетан“, нагласио је Мировић.
Председница Националног савета буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић Остојић изјавила је да је 25. новембар толико значајан за Буњевце да су га прогласили својим празником.
Она је изразила захвалност Покрајинској влади на подршци приликом реализације програма и пројеката.
Присутнима се обратио и др Нино Делић, научни сарадник из Историјског института у Београду, који је годорио о пописима становништва кроз историју.
Догађају су присуствовали и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност Зоран Милошевић, представници Града Суботице и други.
Свечана академија је почела химном Србије „Боже правде“ и буњевачком свечаном песмом „Подвикује буњевачка вила“.
