МЗ Александрово

Пустара Шандор која је припадала Суботици помиње се још 1578. године, а која је несумњиво идентична са пределом на којем је подигнуто село Александрово око 1788. године, на источној страни Београдског пута назначен је хумак Шандор. (По скици војног инжињера Франца Балукантија).

Александрово, на мађарском Шандор, сусреће се у овим историјским архивама пре 1918. године. Тада је усвојен југословенски назив Александрово. Иначе овдашњем становништву су позната оба назива. О пређашњој насељености наведене територије сведоче и рушевине некадашње цркве на источној страни села, поред западне обале језера Палић, назначене на рукописној карти из последње деценије XVIII века. Да ли је у питању црква насеља Шандор које се спомиње 1464. године, које је добило име по спахијској породици Шандор како је у историјским аналима споменуто, не зна се.

Чињеница је да се живот у XVIII веку наставио на оним локацијама где се после турских освајања, односно турске окупације угасио. Вероватно су и суботички градски оци, дајући крајем XVIII века предлог за колонизацију увратине Александрово такође знали да је тамо на подручју новопланираног села некада било живота, те коначно, али јако тешко, пристали да се живот тамо настави. 28. јула 1800. године склопљен је трајни уговор са Магистратом града Суботице и општинске управе насеља Александрово о даљем наставку колонизације села са 100 сесија чији ће становници удовољити давању запреги за војску и потребе жупаније. Сама колонизација је обављена у неколико фаза и доста трзавица.

Извор: „Властелинско насеље Александрово“ од Гашпара Улмера