МЗ Александрово

Назив: Александрово
Седиште: Суботица, Аксентија Мародића 28
Телефон: 024/566-070
Радно време: Понедељак, среда и петак 07:00-15:00, са странкама 09:00-14:00
е-маил: mzaleksandrovo@mts.rs

Број становника: 6669
Извршилац административно техничких послова
Јасмина Кокеза
Председник Савета: Николић Бојан
Заменик председника Савета: Њешковић Владимир

Чланови Савета:

1. Бојан Николић, Дипломирани економиста, Суботица, Александрови салаши 13 А,
2. Владимир Њешковић, пензионер, Суботица, Делиблатска 13,
3. Хајналка Илеш, наставник, Суботица, Плате Добројевића 7,
4. Ангела Бобељ, Суботица, Мишић Боривоја 69,
5. Мирослав Војнић Пурчар, хигијеничар, Суботица, Гружанска 4
6. Геза Прчић, Суботица, Београдски пут 220,
7. Тибор Куктин, електротрхничар, Суботица, Иђошка 13,
8. Жељко Јакемив, Суботица, Аксентија Мародића 47/41,
9. Маја Скендеровић, дипломирани економиста, Суботица, Аксентија Мародића 14,
10. Татјана Тодоровић, пензионер, Суботица, Мишић Боривоја 15,
11. Грго Хорвацки, пензионер, Суботица, Хорвацки Петра 72,
12. Иван Тумбас, економски техничар, Суботица, Лихт Јосипа 52,
13. Илинка Вукоја, дипломирани економиста, Суботица, Мишић Боривоја 38,
14. Светислав Миланковић, дипломирани правник, Суботица, Направник Карела 5,
15. Стево Вујковић Ламић, земљорадник, Суботица, Власеничка 40,

Опис подручја:
МЗ АЛЕКСАНДРОВО – образује се на делу подручја насељеног места Суботица у оквиру следећих граница:
Од надвожњака бивше жељезничке станице Суботица-болница код Ветеринарског завода, пругом према Павловцу, атарским путем до Верушића, враћа се пругом до атарског пута Александрово салаши према Бикову и избија на исток до Биковачког пута. Од Биковачког пута пролази атарским путем и избија на пругу Суботица-Сента, затим према сверу избија на тромеђу Палићке угарнице, Биково и Шупљак. Поново се враћа десном страном пруге Суботица-Сента и избија на пругу Суботица-Црвенка.

ИСТОРИЈАТ

Пустара Шандор која је припадала Суботици помиње се још 1578. године, а која је несумњиво идентична са пределом на којем је подигнуто село Александрово око 1788. године, на источној страни Београдског пута назначен је хумак Шандор. (По скици војног инжињера Франца Балукантија).

Александрово, на мађарском Шандор, сусреће се у овим историјским архивама пре 1918. године. Тада је усвојен југословенски назив Александрово. Иначе овдашњем становништву су позната оба назива. О пређашњој насељености наведене територије сведоче и рушевине некадашње цркве на источној страни села, поред западне обале језера Палић, назначене на рукописној карти из последње деценије XVIII века. Да ли је у питању црква насеља Шандор које се спомиње 1464. године, које је добило име по спахијској породици Шандор како је у историјским аналима споменуто, не зна се.

Чињеница је да се живот у XVIII веку наставио на оним локацијама где се после турских освајања, односно турске окупације угасио. Вероватно су и суботички градски оци, дајући крајем XVIII века предлог за колонизацију увратине Александрово такође знали да је тамо на подручју новопланираног села некада било живота, те коначно, али јако тешко, пристали да се живот тамо настави. 28. јула 1800. године склопљен је трајни уговор са Магистратом града Суботице и општинске управе насеља Александрово о даљем наставку колонизације села са 100 сесија чији ће становници удовољити давању запреги за војску и потребе жупаније. Сама колонизација је обављена у неколико фаза и доста трзавица.

Извор: „Властелинско насеље Александрово“ од Гашпара Улмера