Назив: Таванкут Седиште: Доњи Таванкут, Марка Орешковића 11 Телефон: 4767-006 Мејл: mztavankut@gmail.com Радно време: понедељком, средом и петком 07-15 ч, са странкама 08-11 ч Број становника: 3424 Секретар: Снежана Хегедиш Председник Савета: Дејан Лончаревић Заменик председника Савета: Радован Вучковић
Чланови Савета: Огњен Пјевач, 1981, доктор медицине, Горњи Таванкут, Таванкут 1047 Драгана Иршевић, 1990, мастер економиста, Доњи Таванкут, Змај Јовина 51 Дејан Лончаревић, 1989, дипломирани економиста, Доњи Таванкут, Раде Кончара 15 Радован Вучковић, 1952, пензионер, Доњи Таванкут, 24. Нова 9 Дајана Голић, 1996, гинеколошко – акушерска сестра, Горњи Таванкут, Таванкут 1047 Золтан Хајду, 1967, столар, Горњи Таванкут, Таванкут 1497 Споменка Голић, 1973, техничар високоградње, Горњи Таванкут, Таванкут 1047 Иван Стантић, 1963, техничар алатничар, Доњи Таванкут, Николе Тесле 17 А Томе Војнић Мијатов, 1958, земљорадник, Доњи Таванкут, Мије Мандића 19 Славко Бенчик, 1971, професор хемије, Доњи Таванкут, Змај Јовина 34 Мира Тумбас, 1963, дипломирани грађевински инжењер, Доњи Таванкут, Мије Мандића 34 Пере Бенчик, 1965, земљорадник, Горњи Таванкут, Таванкут 1394 Марија Стипић, 1985, инжењер заштите животне средине, Доњи Таванкут, Иве Лоле Рибара 29 Петер Стантић, 1969, пољомеханичар, Доњи Таванкут, Мије Мандића 22 Иван Тумбас, 1960, пољопривредник, Доњи Таванкут, Змај Јовина 50
Опис подручја: МЗ ТАВАНКУТ – образује се на подручју насељених места Доњи Таванкут и Горњи Таванкут у оквиру следећих граница: Граница Месне заједнице Таванкут протеже се од к. бр. 1703, где скреће лево и иде атарским путем према малом таванкутском путу, где скреће десно и иде малим таванкутским путем до атарског пута који води према жељезничкој станици Љутово. Долази до жељезничке пруге Суботица-Бајмок, где скреће лево и десном страном пруге Суботица-Бајмок иде до прве ремизе Ловачког друштва „Срндаћ“ Таванкут, где ваздушним путем иде према путу Љутово-Таванкут испред к. бр. 204 (Видаковић Антун тзв. „Божан“), скреће лево и десном страном пута Љутово-Таванкут иде до прве ћуприје где скреће десно и дужином канала левом страном канала протеже се све до Ракић краја, где скреће десно и левом страном Ракић краја протеже се све до воћњака ДД „Љутово“. Изласком на воћњак ДД „Љутово“ граница се протеже левом страном пута према „Великом шору“ у насељу Чикерија и иде све до краја воћњака ДД „Љутово“, где граница скреће десно поред воћњака ДД „Љутово“ и за баштама у дубини од 200м иде све до границе са Р. Мађарском где скреће лево и иде дуж границе са Р. Мађарском све до Бајмочке рате. Затим се граница протеже и скреће лево и атарским путем иде до к. бр. 1570 према жељезничкој прузи Суботица-Бајмок, затим пресеца канал „Криваја“ и долази до кућног броја 1674. Од кућног броја 1674 граница се протеже до пута Суботица-Бајмок и протеже левом страном пута Суботица-Бајмок, где се граничи са МЗ Мала Босна све до к. бр. 1703.
Кратка историја
Претпоставка је да је Таванкут постојао и пре Суботице. У записима мађарског краља Алберта из 1439. године, спомиње се да је Таванкут дат у залог Јаношу Хуњадију, што представља први писани документ у коме се Таванкут спомиње као утврђење. Претпоставља се да је био настањен од најстаријих времена јер су приликом археолошких ископавања у Таванкуту пронађени аварски гробови. Додуше, постојање авара у Панонској низији спомиње се још у римским записима око 580. године.
Месну заједницу „Таванкут“ чине насеља Доњи и Горњи Таванкут. Село се налази југозападно од Суботице и простире се на површини од 16.000 ха, са 4.012 становника у 1.444 домаћинстава. Граничи се са северне стране са Републиком Мађарском, са западне Бајмоком, са југа Малом Босном, и са северо-источне стране се граничи са Љутовом.
Назив села је непознатог порекла. Као и село, назив датира из најстаријих времена и касније никад није мењан. На старим мапама из 1689. године зове се Торанкут. Верује се да је назив мађарског порекла – Тавон кúт, што значи „бунар на језеру“. Село се некада налазило око 2км северније али се са изградњом жељезничке пруге Суботица – Винковци 1864. године, куће ређају на садашњој локацији. Горњи и Доњи Таванкут раздваја река Криваја, а жељезничка пруга на северни и јужни део.
Карактеристика Таванкута је што куће нису груписане, него су разасуте по целој површини у виду салаша. Из тог контекста, настали су називи шорова, тзв. „крајева“. У Горњем Таванкуту најпознатији су: Вуковић крај, Вермеш крај, Скендеров крај, Лебовић, Буданов, Гарошов, Мали Мадарош, Кецељин крај, Шевина ћоша, Вртлог, Ченикин крај, Хајногин крај, Бисни крај, Гуренцов, Црнков крај и други. У Доњем Таванкуту: Златни крај, Маринкић крај, Ракић крај, Црвена чорапа, Чикерија и други
У Таванкуту основно образовање мештани стичу у оквиру ОШ „Матија Губец“, здравствену заштиту у оквиру Амбуланте Таванкут.
Већина грађана запослена је у привредним организацијама за прераду воћа и поврћа, пре свега „Медопродукт“, „Yуцом Интернатионал“, „Голден гарден“, Д.о.о. „Скендерево“. У фабрици амбалаже „Скендерпромет“ и у месно-прерађивачкој месари „Папак“.
У Таванкуту се друштвени живот одвија у оквиру фолклорних друштава „Матија Губец“, Буњевачи културни центар и Удружења „Сефир“, Удружења пензионера, Удружења жена, огранка градске библиотеке, Фудбалског клуба Таванкут, Вартогасног друштва Таванкут, Уружења ловаца „Срндаћ“ и риболоваца „Бисер“.
