Close
Граница Месне заједнице Таванкут протеже се од к. бр. 1703, где скреће лево и иде атарским путем према малом таванкутском путу, где скреће десно и иде малим таванкутским путем до атарског пута који води према жељезничкој станици Љутово. Долази до жељезничке пруге Суботица-Бајмок, где скреће лево и десном страном пруге Суботица-Бајмок иде до прве ремизе Ловачког друштва “Срндаћ” Таванкут, где ваздушним путем иде према путу Љутово-Таванкут испред к. бр. 204 (Видаковић Антун тзв. “Божан”), скреће лево и десном страном пута Љутово-Таванкут иде до прве ћуприје где скреће десно и дужином канала левом страном канала протеже се све до Ракић краја, где скреће десно и левом страном Ракић краја протеже се све до воћњака ДД “Љутово”. Изласком на воћњак ДД “Љутово” граница се протеже левом страном пута према “Великом шору” у насељу Чикерија и иде све до краја воћњака ДД “Љутово”, где граница скреће десно поред воћњака ДД “Љутово” и за баштама у дубини од 200м иде све до границе са Р. Мађарском где скреће лево и иде дуж границе са Р. Мађарском све до Бајмочке рате. Затим се граница протеже и скреће лево и атарским путем иде до к. бр. 1570 према жељезничкој прузи Суботица-Бајмок, затим пресеца канал “Криваја” и долази до кућног броја 1674. Од кућног броја 1674 граница се протеже до пута Суботица-Бајмок и протеже левом страном пута Суботица-Бајмок, где се граничи са МЗ Мала Босна све до к. бр. 1703.
Претпоставка је да је Таванкут постојао и пре Суботице. У записима мађарског краља Алберта из 1439. године, спомиње се да је Таванкут дат у залог Јаношу Хуњадију, што представља први писани документ у коме се Таванкут спомиње као утврђење. Претпоставља се да је био настањен од најстаријих времена јер су приликом археолошких ископавања у Таванкуту пронађени аварски гробови. Додуше, постојање авара у Панонској низији спомиње се још у римским записима око 580. године.
Месну заједницу “Таванкут” чине насеља Доњи и Горњи Таванкут. Село се налази југозападно од Суботице и простире се на површини од 16.000 ха, са 4.012 становника у 1.444 домаћинстава. Граничи се са северне стране са Републиком Мађарском, са западне Бајмоком, са југа Малом Босном, и са северо-источне стране се граничи са Љутовом.
Назив села је непознатог порекла. Као и село, назив датира из најстаријих времена и касније никад није мењан. На старим мапама из 1689. године зове се Торанкут. Верује се да је назив мађарског порекла – Тавон кúт, што значи “бунар на језеру”. Село се некада налазило око 2км северније али се са изградњом жељезничке пруге Суботица – Винковци 1864. године, куће ређају на садашњој локацији. Горњи и Доњи Таванкут раздваја река Криваја, а жељезничка пруга на северни и јужни део.
Карактеристика Таванкута је што куће нису груписане, него су разасуте по целој површини у виду салаша. Из тог контекста, настали су називи шорова, тзв. “крајева”. У Горњем Таванкуту најпознатији су: Вуковић крај, Вермеш крај, Скендеров крај, Лебовић, Буданов, Гарошов, Мали Мадарош, Кецељин крај, Шевина ћоша, Вртлог, Ченикин крај, Хајногин крај, Бисни крај, Гуренцов, Црнков крај и други. У Доњем Таванкуту: Златни крај, Маринкић крај, Ракић крај, Црвена чорапа, Чикерија и други
У Таванкуту основно образовање мештани стичу у оквиру ОШ “Матија Губец”, здравствену заштиту у оквиру Амбуланте Таванкут.
Већина грађана запослена је у привредним организацијама за прераду воћа и поврћа, пре свега “Медопродукт”, “Yуцом Интернатионал”, “Голден гарден”, Д.о.о. “Скендерево”. У фабрици амбалаже “Скендерпромет” и у месно-прерађивачкој месари “Папак”.
У Таванкуту се друштвени живот одвија у оквиру фолклорних друштава “Матија Губец”, Буњевачи културни центар и Удружења “Сефир”, Удружења пензионера, Удружења жена, огранка градске библиотеке, Фудбалског клуба Таванкут, Вартогасног друштва Таванкут, Уружења ловаца “Срндаћ” и риболоваца “Бисер”.
