Close
Почев од тромеђе К.о. Бајмок-К.о. Таванкут и државна граница Републике Србије са Републиком Мађарском (тачка 1) у обрнутом правцу кретања казаљке на сату прати државну границу до тромеђе К.о. Бајмок, К.о. Алекса Шантић – државна граница (тачка 2). Од тачке 2 наставља границом К.о. Алекса Шантић и К.о. Бајмок до Комендин салаша (тачка 3). Од ове тачке према истоку прати границу К.о. Пачир и К.о. Бајмок до тромеђе ове две катастарске општине са катастарском опшином Ђурђин (тачка 4). Од тачке 4 према северу прати границу К.о. Бајмок и К.о. Ђурђин све до Балаж Шандор салаша (тачка 5). Од тачке 5 се ломи и иде југозападном страном Бегиног салаша (тачка 6) све до пута Суботица – Сомбор. Овим путем иде ка Суботици до Управе Мишићево (тачка 7). Од тачке 7 иде ваздушном линијом управо на пут до границе К.О. Бајмок и К.о. Таванкут (тачка 8), а одатле прати ову границу до почетне тачке број 1.
Бајмок лежи на 19 степени и 25 минута источне географске дужине и 45 степени и 58 минута северне географске ширине, на надморској висини од 117м. Бајмок је насеље које се налази у плодној Панонској низији, на крајњем северу Бачке, у непосредној близини Српско – Мађарске границе, удаљено од ње само 9 километара, на површини од 13005 ха. Непосредна близина границе иде у прилог повољном географском положају насеља.
Насеље је подигнуто на месту где се дотичу две пољопривредне зоне: с једне стране се налази лесна зараван богата плодним ораницама, а на другој страни, на пешчаном подневљу Суботичке пешчаре, подигнути су воћњаци и виногради. Бајмок је данас повезан добрим асфалтним путем са Суботицом, Сомбором, Бачком Тополом. Оближња насеља Алекса Шантић, Пачир, Мишићево, Таванкут и групе салаша Скендерево и Мадаршки салаши, природно гравитирају Бајмоку који за њих представља трговачки и привредни центар, иако Бајмоку, као месној заједници, припадају и Мадарашки салаши.
Први писани документи који се односе на Бајмок потичу из XВ века, када се насеље први пут помиње као село. Тада је краљ Матија Корвин, даровницом која датира од 17. фебруара 1462. године, Бајмок, заједно са другим селима и пустарама у жупанији, поклонио својој мајци, удовици Јаноша Хуњадија, рођеној Силађи. За време турске окупације од 1526. до 1697. године, забележено је да се мењао број становника у појединим периодима. Насељавањем Бајмока, настало је ново насеље Рата, које је постало саставни део Бајмока, добило је име по начину отплате добивеног земљишта на рате.
По задњим подацима Бајмок има 8992 становника, националну структуру чине срби, мађари, буњевци, хрвати и у мањем броју остали.
МКУЦ „Дожа Ђерђ” Грађани Бјамока, мађарске националности 1946. године основали су Мађарско Културно Друштво „Дожа Ђерђ“. 1993. године створила се могућност за поновно оснивање друштва, чија активност се еволуирала током неколико година у темпу да је постао културни центар.
Главни покретачи су му неговање мађарске културе, историје и неговање традиције и обичаја мађара. Спроводи велик број програма: такмичење рецитација, организовање ликовних и литерарних такмичења, прослава Дана мађарске културе, сећање на револуцију 1848/49, прослава црквеног проштења Петар и Павле, и прослава других манифестација.
Поред рада разних секција у центру, центар је седиште и другим друштвима, цивилним организацијама, активистима и клубовима.
Српски културни центар „Никола Тесла” Српски културни центар “Никола Тесла” је основан 2003. године, делује на принципу добровољности кроз разне облике културне, просветне, научне, здравствене, привредне, хуманитарне и сличне активности. Српски културни центар највише активности и успеха има у неговању успомена и традиције из прошлости Срба. У оквиру центра активне су три дечије секције, драмска секција, фолклорна секција и хорска секција при храму Светог Георгија. Сваког лета се организује културно- спортска манифестација Лички сусрети. Под покровитељством Центра појавила су се издања књига о фолклорним тековинама Личана, као и збирка поезије „Додир тишине“.
Буњевачки културни центар „Бајмок“ Буњевачки културни центар „Бајмок“, настао је трансформацијом одбора за неговање Буњевачке културе традиције и обичаја, 25.04.2005. године, ради на очувању Буњевачке културе, традиције и обичаја. Рад центра одвија се по секцијама и то: секција ручних радова, етнолошко-истраживачка секција са посебним радом на прикупљању грађе из области одеће и опреме, куварица, редуша, кулинарског прибора, стари рецепата, драмско рецитаторске секције, аматерско филмско стваралаштво. Рад центра је препознатљив по Етно изложбама, Поливачима и посебно по „Етно фестивалу Буњевачки национални ила“, односно „Данима буњевачке културе“.
КПД „Јединство-Еђшег” МЕ Културно Просветно Друштво “Јединство-Еђшег” основано је 27. јануара 1957. године, укључујући у своје редове аматере вишенационалних састава. Данас броји 150 чланова, који делују у шест секција: фолклорна, мосеран плес, драмска секција на српском и мађарском језику, техничко информативна секција, ликовна и литерарн асекција.
“Међународна смотра фолклора Бајмок” је најстарија и најмасовнија манифестација обухваћајући мултиетнички колорит фолклорних игара друштва из наше земље и иностранства, први пут је одржана 22. и 23. јуна 1963. године, а од 1970. године постала је међународна.
Друштво месне историје Војвођанских Мађара Друштво месне историје Војвођанских Мађара, основано је 14. маја 2009. године у Бајмоку, Чланови Друштва су како из Војводине тако и из околних држава, баве се проучавањем историје на овом подневљу а и шире, друштво броји 175 чланова. У прошлој години друштво је издало две књиге: Мементо 1944/45 и И. годишњак Друштва и одржали су пет саветовања.
Матица Дрежничка Матица Дрежничка је основана 16. децембра 2006. године, са циљем сакупљања, очувања и неговања народног стваралаштва, особито у области језика. Носилац тога рада је наш часопис “Годишњак Матице Дрежничке”.
Коло српских сестара Епархија Бачка Бајмок Коло је ванстраначка невладина добровољна, хуманитарна и културна организација, своју делатност обавља у складу са Јевањђелским принципима и учењима српске православне цркве. Први пут у Бајмоку оснива се 2006. године, при Епархији бачкој са благословом православног Епископа и Владике Бачког господина Иринеја Буловића. Коло броји око 40 чланица.
