Close
са севера државна граница између Републике Србије и Републике Мађарске, са истока између државне границе и пута Е-75 до тачке 441 граничи се са насељеним местом Хоргош, са југа од тачке 441 граница је пут Е-75 до Буки моста, затим поток Киреш до Лудошког језера, са запада Лудошко језеро и поток Киреш до државне границе.
Краљев брег је некада била пешчана пустара. За време династије краља Арпада ова површина је већ била насељена, ово потврђује нађена рушевина цркве близу Селевењске шуме, где су пронађене рушевине цркве грађене око 1230. године.
У једном Власничком листу из 1502. године први пут се спомиње овај крај, који је у време турског освајања обезвређен, јер су се становници одселили.
Године 1949. Карас Миклош је од Краљевске Благајне купио ову површину, којој је у то време било име Пустара Свети Петар. 1772. године крај је насељен кметима досељеним из Хевес, Пешт, Бач и Ноград покрајине. На овим просторима у то време је било три салаша, односно мајура: Селевењ, Рожа и Переш мајур. Прво име насеља је било Рожахаза, затим Краљев брег и на крају Бачки Виногради. После је поново на мађарском од 2003. године је добио име Краљев Брег (Кирáлy-халом), а на српском језику је остао назив Бачки Виногради (Бáцссзőлőс).
Историја имена села је следећа: Ференц Јожеф Царски и Краљевски достојанственик је 1883. године октобра месеца до 113. Стражаре путовао, а одавде даље каруцама до Ашотхалома, до Шумарске Школе. Од 1890. године Стражару број 113 Валдиним Указом именовали су Краљев брег и уједно је прогласили за жељезничку станицу.
Године 1912. је изграђена „Велика Школа” (Нађ Искола), где су све до изградње цркве 1940. године сваког месеца у четири недеље одржаване црквене мисе.
Развоју села може се захвалити жељезничкој станици и биљној болести филоксери. Филоксера (једна врста инсекта на грожђу) је била немоћна на овом песку, па је могло да се развије виноградарство. Први виноградари су били Хајнрих Јожеф и Собоња Берталан. Собоња Берталан је основао „Месну Заједницу”, а затим Пољопривредно Газдинство, које је водио до 1941. године. Све до 1941. године се овде производио шампањац, а вина с овог подручја су завршавала у Бечу. У исто време је било веома развијено и сточарство, поред осталог и због стајског Ђубрива које је неопходно виноградарима, па је постајала и успешна задруга „Виноградар”. А онда су полако мештани прешли на воћарство, и постали надалеко познати по јабукама.
Године 1946. Одлуком Власти Краљев брег је добио име Бачки Виногради и постао је самостална општина.
Од 1947. до 1952. године Краљев брег заједно са Лудашом чинили су једну општину.
Од 1952. године Палић, Лудаш, и Бачки Виногради су основали нову општину под именом Палић.
Године 1952. је уведена електрична струја.
Године 1956. у селу је отворен биоскоп под вођством Хорват Маћаша.
Године 1963. је изграђена данашња школа.
Године 1968. формиран је Савет Месне Заједнице, и МЗ Бачки Виногради поново је постала самостална.
Године 1969. изграђена је здравствена амбуланта.
Од 1971. до 1979. године етапно је изграђен асфалтни пут кроз село.
Године 1972. пошта је добила нову зграду.
Године 1973. доведена је пијаћа вода у село.
Године 1974. стара зграда поште (које је била власништво Добровољног Ватрогасног Друштва, док је оно постојало), постала је власништво Месне заједнице, односно друштвено власништво, и Месна Заједница и сада овде ради.
Монографија Бачких Винограда „Прошлост Бачких Винограда” је објављена 2002. године. Аутор ове монографије је Др. Хорват Маћаш.
Бачки Виногради је насеље са око 2000 становника. Становништво се бави претежно воћарством и пољопривредом.
