Најамна палата у Лењиновом парку 11, подигнута је за Симеона Леовића, краљевског јавног бележника, према пројекту Едена Лехнера и Ђуле Партоша из 1892. године.
Објекат представља прекретницу у суботичкој градоградњи јер је овим здањем нови стил- сецесија, ненаметљиво закорачио у град и одредио њен даљи смер.
Леовићева палатазамишљена је као објекат у низу, који фасадом прати улични фронт у дужини од скоро 30 метара, а бочним зидовима се наслања на суседне објекте. Има сутерен, високо приземље и спрат, а октогоналнa угаонa кула на западној страни уздигнута је за још једну етажу. Основне карактеристике Лехнерове архитектуре већ се јасно оцртавају на овом објекту. Примењивао је равне површине, удвојене прозоре, увео је боје у архитектуру, нове материјале, покренуте волумене и разигране кровове. Поред тога, волумени палате прате унутрашњу организацију и функцију простора.
У њој су пројектована четири репрезентативна стана за издавање, два у приземљу и два на спрату.
Фасада објекта је највећим делом покривена жутом фасадном опеком, а као кровни покривач коришћен је цреп из фабрике Жолнаи из Печуја.
