Првобитна мала дрвена капела је подигнута 1738. године из захвалности Св. Року заштитнику од куге што је град спасао од ове немиле и страшне болештине.
На иницијативу Фрањеваца 1738. године је подигнута неугледна капелица која је већ 1753. обновљена, а додавањем надстрешнице 1773. године коришћена је као жупна црква. У ту сврху служила је све до завршетка катедрале Св. Терезије Авилске, октобра 1797. године.
Пројекте за преградњу капелице у чврст материјал и естетски прихватљив изглед израдио је Титус Мачковић 1884. године.
Као и већину објеката капелица је обновљена у духу неоренесансе. Чини је мали једнобродни простор са полукружном апсидом. Остале три фасаде су подједнако третиране, обрађене као класичан грчки храм. По два удвојена пиластра са капителом обликованим у јонске волуте придржавају једноставан, троугаони тимпанон украшен једино зупчастим мотивом по киматиону.
Улаз у капелицу је лучно засведен и смештен међу плитке полупиластре са профилисаним капителима на које належе лучна, степенасто профилисана архиволта. На бочним странама капеле је по један прозор третиран по истом принципу као и улаз. Разлика је једино у троугластом простору изнад прозора, а испод архитрава тимпанона, где су уместо празне зидне површине смештене фигурице пута израђених у гипсу.
Капелицу наткрива масивна купола са високом лантерном која је крунисана крстом на малој кугли.
