Црква и самостан настали су из преобликоване древне фортификације и корпуса зиданог половином 18 века, значи налазе се у самом центру историјског језгра града.
Утврђени каштел ердељског војводе Јаноша Понграца од Денгелега, подигнут 1470. године, кроз наредне векове био је тврђава, вероватно дограђивана и прилагођавана потребама власника. У њој је столовала турска посада, била је на кратко и престоница Јована Ненада Црног, 1526. године.
Изглед јој се сачувао на ведути Сабатска скицираној 28. септембра 1697, када се војска Еугена Савојског на једну ноћ била утаборила покрај језера Палић.
Почетком 18 века када популарно звана “Кула” губи значај фотификације редовници фрањевачког реда у једној просторији уређују капелу, потом уз тврђаву граде кућу (резиденцију), а затим молбом од 25. октобра 1723. траже целу тврђаву да би у њој уредили цркву.
Радови на преуређењу тврђаве започели су 1730. што значи да је једно историјско раздобље закључено а градитељска баштина изгубљена. Црква је освећена 15. априла 1736. а два спрата својесврсне куле и данас су део једног црквеног торња. Од њега започиње градња самостана, зграде на један спрат у стилу провинцијског барока.
Обзиром на чињеницу да је ред Фрањеваца сиротињски, изградња се отегла до 1767. године.
Данашњи изглед црква добија 1907. године са стилским одликама неороманике по пројекту будимпештанског архитекте Лигнер Шандора.
