Дужијанца

Дужијанца је светковина завршетка жетве, која се у Суботици слави више од 100 година. Она је израз вере и културе, својеврстан спој молитве и захвале, обичаја и културних вредности. Она има свој изворни облик који означава завршетак срећно обављеног посла, риса на њиви, где је бандаш главни носилац посла у жетви који се завршава у весељу. Кад је косидба била готова и рис завршен, млађа, спретнија рисаруша би на њиви исплела венац од жита бандашу који му је стављен на шешир.

Након завршеног посла на њиви, сви рисари на челу са бандашом дошли би на салаш где би их газда и газдарица дочекали. Бандаш би скинуо венац са шешира који симболизује круну завршеног посла и дао га домаћину уз речи: „Фала Богу, рис је готов“. На симболичан начин, захвалу за завршени посао жетве, свештеник Блашко Рајић породичну Дужијанцу уводи у сводове цркве и од 1911. године бандашки пар обавља часну дужност у црквеним обредима све до данас.

Обичај захвале Богу на плодовима земље, а нарочито на роду пшенице, обликован је у свечану, достојанствену приредбу која плени и зрачи лепотом, богатством, радошћу, љубављу и дубоком религиозношћу. Када је 1993. године Дужијанци дат сасвим нови облик и јединствен садржај, на нивоу града, спајањем тзв. градске и тзв. црквене Дужијанце, она постаје духовно-религиозна и културно-стваралачка манифестација.