Млин су подигли Габор Смоленски и Михајло Муић 1907. године. Наредних година доградили су и помоћне зграде. Објекат је познат као „Смоленски млин” и то име задржава и након промене власника.
У периоду између 1909. и 1916. године, млин и управна зграда поред њега, добијају надградњу од два, односно једног спрата. Средином двадесетих,овај млин је највећи у граду, запошљава и до 70 радника.
Према сећањима, крајем рата, фашисти су јеврејске породице сакупљене у бачким насељима овде сконцентрисали и држали их данима, без хране и воде, међу крајње нељудским условима, да би их после пребацили у логоре у Пољској и Немачкој. Ту неславну улогу је млин наставио и после завршетка рата; комунисти су исто овде држали своје заробљенике и већину њих одавде одводили на стратишта.
Млин је један од ретких троспратних објеката, насталих почетком XX века у Суботици, фасада му је са мало декоративних елемената. Другостепена пластика објекта састоји се од поделе фасаде пиластрима од жуте фасадне опеке на симетрична поља у односу на вертикалну осу фасаде.
