Обраћањима градоначелника Суботице Стевана Бакића и председника Савеза српских удружења Севернобачког округа, Мирослава Карана, као и пројекцијом филма „Олуја“ редитеља и сценаристе Милоша Радуновића, вечерас је у биоскопу „Александар Лифка“ обележена годишњица страдања и прогона српског народа у оружаној акцији „Олуја“. Градоначелник Бакић је, тим поводом, рекао како су у рано јутро 4. августа 1995. године хрватске снаге напале Републику Српску Крајину и отпочеле акцију обрушивши се на просторе који су хиљадама година били насељени Србима, да је тада отпочело највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата и да је то наша рана која не може да зарасте, а историјска је неправда, још једна у низу, што суседна држава овај чин над немоћним и голоруким народом слави као своју највећу победу.
„’Олуја’ је Србима симбол туге. Донела је само бол, патњу и страдање. Народу који је преполовљен после Првог светског рата, који је теран у Јасеновац, Градишку, Паг и друге логоре; потомци оних који су преживели усташке јаме, логоре, куршуме, маљеве и србосеке нашли су се у колони од четврт милиона људи који су напустили своја огњишта и кренули у непознато, кроз највећи избеглички талас у Европи од Другог светског рата“, истакао је Бакић.
Подсетио је да ни данас пред лице правде нису изашли сви злочинци који су болесне, старе, жене, децу, домаћине, ратаре, сточаре, приморали да од домаћина за један дан постану бескућници и цео животни и радни век упрте на тракторске приколице.
„Као хришћани, имамо наду да је коначна правда Божја, јер правда људска много пута је затајила. Истина је једини темељ на коме градимо будућност, јер смо сведоци како се удаљавањем од непобитних истина, никада као данас није прекрајала историја.Ту смо да се заветујемо да злочине никада не смемо да заборавимо. Неко мора да сноси одговорност за све жртве и злодела над нашим народом. Ако неће пред судовима, пред Богом ће свакако. Животима су платили своје порекло, јер је правда у тој борби унапред била осуђена“, подвукао је градоначелник Бакић.
Ту смо, додао је, да одамо помен нашој браћи и сестрама који су пострадали од хришћана, а не од неког непознатог народа и вере.
„Свети Владика Николај Велимировић записао је: Бог није створио људе за погибију, него за спасење. Има ли баштована који, сејући поврће, жели да му се поврће сасуши и пропадне? Једну жељу Бог има: да се сви људи покају и од зла поврате. Зато је нама ’Олуја’ незаборав, али и опомена. Молећи се данас за пострадале, за наше ближње, не желимо нове сукобе, не желимо ратове, али нико нам никада не може одузети право да памтимо све зло које нас је задесило тада, нити нас укорити што развијамо културу сећања. Јер сваки заборав нас поништава и одузима нам право на сутра“, рекао је Бакић.
Многи од вас, они старији, још сањају и од заборава чувају манастире и светиње, пределе, градове и села које су подизали њихови преци, а која су обележила њихову младост, казао је Бакић и додао да су они млађи овде пронашли свој дом, подигли куће, рађају и гаје децу и, упркос свему, окренути су ка будућности.
„Стасала је овде генерација деце из избегличких колона, у поносне, тужне, али одлучне људе, и многи од мусавих и уплашених дечака и девојчица из колоне данас поносно проносе славу свога народа у науци, у култури, у спорту, образовању, политици. Наше је да радимо на томе да се овакве олује више никада никоме не понове. Да нико више не осети ту бол, жалост и тугу, које не пролазе, када се напушта дедовина. Наш циљ је да млади осете да им њихова земља пружа сигурност како би овде градили своју будућност и стварали породице“, рекао је Бакић.
Истакао је да је мало вероватно да ће се туђа виђења „Олује“ и неких других историјских догађаја икада помирити са нашим доживљајем, јер се не мире џелат и жртва.
„Зацељујемо ране новим успесима и високо подигнутом главом, поносни на нашу отаџбину. Правда, сећање, саосећање нису ствар прошлости већ садашњости, они одређују колико ће будућност бити другачија. Наш пут, пут Србије, јесте посут трњем, али води нас тамо куда стремимо. У стабилну и сигурну будућност“, нагласио је градоначелник Бакић.
Он је, на крају, рекао да 28 година од пада Крајине обележавамо поручујући свету да је највећи прогон становништва након Другог светског рата прошао, нажалост, као „злочин без казне“.
„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у ’Олуји’ и у свим погромима. Нека је вечна слава свим Србима са подручја Далмације, Баније, Кордуна, Лике и западне Славоније, заједно са Јадовном, Пребиловцима, убиства на Петровачкој цести, Јастребарског, Глине и Јасеновца, чијим се страдањима до земље клањамо. Нека је вечна слава свим страдалницима, жртвама погрома и олуја. Србија не заборавља!“, закључио је градоначелник Стеван Бакић.
Мирослав Каран је, између осталог, рекао да Савез српских удружења Севернобачког округа, који броји десет удружења, као и остала српска удружења која функционишу на простору северне Бачке, на скроман и достојанствен начин већ девету годину за редом чува сећање на 250.000 прогнаних лица са својих вековних огњишта, 2.500 убијених, од којих су велики број жене и деца, на спаљене цркве и уништену српску имовину.
„Наша обавеза је да као удружења, без обзира да ли функционишемо у савезима, појединачно или на неки други начин, око оваквих ствари будемо јединствени и сложни. Само на тај начин можемо послати снажну поруку да овај највећи прогон једног народа од Другог светског рата неће и не сме да буде заборављен“, поручио је Мирослав Каран.
У храму Светог Вазнесења Господњег у Суботици, такође у организацији Савеза српских удружења Севернобачког округа, сутра, пре подне, биће одржана света литургија и парастос жртвама страдалим у злочиначкој акцији „Олуја“.
