Полагањем венаца на споменик страдалим Јеврејима код некадашњег гета, на Тргу јеврејских жртава, комеморативним скупом у Синагоги и полагањем венаца на споменик жртвама Холокауста у дворишту Синагоге, данас је обележена 80. годишњица депортације суботичких Јевреја у транзитне логоре, а потом у Аушвиц и друге концентрационе логоре и фабрике смрти широм Европе. Венац на споменик страдалим Јеврејима у дворишту Синагоге у име Града Суботице и градоначелника Стевана Бакића положио је члан Градског већа, Срђан Самарџић, а у име Скупштине града Суботице, председник Скупштине града др Балинт Пастор (Dr. Pásztor Bálint).
Срђан Самарџић је, обраћајући се присутнима у суботичкој Синагоги, подсетио да је најстрашнији антисемитистички злочин био Холокауст – геноцид над Јеврејима који је са циљем потпуног физичког уништења свих Јевреја изведен од стране немачких нациста, њихових сарадника и истомишљеника широм окупиране Европе током Другог светског рата, и да је у Холокаусту на најзверскији начин – само зато што су били Јевреји – убијено више од шест милиона невиних људи.
„Од овог зла нису били поштеђени ни Јевреји у бившој Југославији. Страдања Јевреја започела су одмах после распада Краљевине Југославије и немачке окупације у Србији, у којој је већ у априлу 1941. године уведена строга окупациона управа. Расни закони немачког Рајха, који су ишли ка ‘коначном решењу јеврејског питања’, у Србији су појачани осветничким отпором окупатора према старом и непокорном непријатељу“, рекао је Самарџић.
Навео је да је од 75.000 Јевреја, колико их је живело у предратној Југославији, рат преживело око 15 хиљада, и да се процењује да је у Србији убијено близу 15.000 Јевреја, од чега више од девет хиљада из Београда.
„Огромне жртве поднела је и суботичка јеврејска заједница. У сабирни логор у Бачалмашу, а потом у Аушвиц – највећу машину за убијање која је икад измишљена и направљена – и друге концентрационе логоре и фабрике смрти широм Европе, 16. јуна 1944. депортовано је, око четири хиљаде суботичких Јевреја“, истакао је Самарџић.
Он је нагласио да је на нама и будућим генерацијама да памтимо, чувамо сећање на жртве и клањамо се сенима свих оних који су страдали само зато што су били друге нације и вере, што су поштовали себе и своју традицију и што су стали у одбрану свог националног поноса и права на постојање.
„Град Суботица ће и убудуће бити поуздан партнер Јеврејској општини у њеним настојањима да од заборава отргне чињеницу да је у нашем граду постојала и да и даље живи и ствара јеврејска заједница која је, иако малобројна, оставила неизбрисив траг у изградњи, напретку и модернизацији Суботице, у различитим областима“, поручио је Срђан Самарџић.
Председник Скупштине града Суботице и председник Управног одбора Фондације „Суботичка Синагога“ др Балинт Пастор је рекао како су размишљања и погледи на свет различити, да се ставови сучељавају и да су политички програми разноврсни, али да никада, ни у једном тренутку, „не смемо изгубити из вида једну ствар о којој увек, без изузетка, морамо једнако да размишљамо, а то је да ниједан став не може проузроковати страдање нити једног појединца, заједнице или народа“.
„Прошла је година и ми смо се поново окупили да се заједно присетимо на депортације и уништења наших суграђана Јевреја. Одајући им почаст питамо се како је то човек могао учинити човеку. Треба да кажемо јасно да нећемо дозволити да избледи сећање на ужас који се догодио пре 80 година. Наша је индивидуална и колективна, а посебно политичка одговорност да ове појаве осудимо, али то није довољно, већ треба и да им се супротставимо“, нагласио је др Балинт Пастор.
Оне би се, казао је, могле ослободити и довести до последица које су увек фаталне.
„У знак сећања на своје суграђане Јевреје, изложене понижавању, прогону и депортовању у логоре смрти, Град Суботица је пре 30 година подигао споменик код некадашњег гета и овде, у дворишту Синагоге, што је од стране заједнице познате по националној, верској и културној разноликости и најприродније. Споменик је опипљив знак и место сећања. Ми, Суботичани, међутим, знамо да то само по себи није довољно.“, истакао је др Балинт Пастор.
Ми, Суботичани, додао је, знамо и ценимо улогу јеврејске заједнице – која је некада бројала 6.000 душа – у привредном, друштвеном и културном успону нашег града.
„Знамо где и како су живели, шта су створили и на којим вредностима им можемо захвалити. Ми о њима говоримо и не заборављамо чиме су допринели развоју Суботице, али није ни то довољно. Зато чувамо и штитимо оно што су нам оставили у наслеђе“, подвукао је др Балинт Пастор.
Страхоте Холокауста се не могу исправити, нагласио је он, и поручио да, с обзиром на то да је то наша дуност, чинимо све како бисмо искоренили и најблажу појаву нечег сличног.
Присутнима у Синагоги обратили су се и председник Јеврејске општине Суботица Роберт Сабадош,директор Гимназије „Светозар Марковић“, историчар Душан Павловић, и Мате Ађански, професор историје у ОШ „Јанош Хуњади“, из Чантавира.
Венце на споменик страдалим Јеврејима у дворишту Синагоге положио је и начелник Севернобачког управног округа, Бојан Шоралов, представници амбасаде Мађарске у Београду, конзуларних представништава, јеврејских општина, националних савета и појединих организација и удружења.
У име суботичке локалне самоуправе венац на споменик страдалим Јеврејима код некадашњег гета, на Тргу јеврејских жртава, положио је помоћник градоначелника Марко Марић.
