МЗ Центар III – НЕКАДАШЊИ ПЛАНОВИ ИЗГРАДЊЕ НАШЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

06.11.2013.
Иако је Суботица имала задате смерове градње пре II св рата, а једнаке и након њега, један споредни правац се наметнуо сам, пре Радијалца, Прозивке и Теслиног насеља. Тих послератних година блокови кућа између Сенћанског пута и улице Браће Радић, били су у рушевинама након бомбардовања 1944. године. Када су рушевине рашчишћене, створио се простор за градњу преко потребних станова, а било је места и за нови парк преко пута старе Дирекције жељезница (касније МЕСШЦ). Половином педесетих, када су се створили услови за интензивнију градњу, на том простору Суботица добија прву послератну нову градску целину, обликовану модерном архитектуром. Као централна тачка, своје место заузима зграда популарно названа КИФЛА. За ово ново насеље постојале су далеко веће амбиције градитеља али је то време када је број стамбених јединица био императив. Економија и трговина у социјализму је контролисана па је и ово насеље усељено а да око њега није било забавних, угоститељских или трговачких радњи. Архитекте су све то предвиделе али такви садржаји нису дошли на ред. Тако је у улици Соње Маринковић (тада Јукићева) био пројектован тржни центар у подножју једног блока зграда, а у „атријуму“ који би окруживале зграде и локали, налазила би се фонтана, клупе и један пријатан простор. Када су се крајем педесетих грађевинске машине преселиле на Радијалац, станари су сами уредили простор између зграда, колико су могли за дечја игралишта и травњаке, али су она нестала већ крајем шездесетих, након дивље изграђених гаража. Сва обећања да ће тај простор бити доведен у ред, никад нису остварена. Данас ти блокови од Токиа до Кумичићеве, јесу и даље атрактивни за становање, зграде су изграђене од квалитетних материјала и нема разлога да се не настави градња тамо где је стала некада. Вођени неком својом логиком, кранови су никли на неким другим локацијама, а овај крај још чека да буде поново откривен.