Национални савет буњевачке националне мањине (НСБНМ) обележио је вечерас, у просторијама Буњевачке матице, један од четири национална празника Буњеваца – „Дан избора првог Националног савета – 23. фебруар“, као и јубилеј – 20 година постојања и деловања НСБНМ. У односу на претходне године, када је поводом дана оснивања истакнутим појединцима, институцијама, организацијама и удружењима додељивао признања из све четри области о којима брине, Буњевачки национални савет је ове године доделио само једно признање, оно највише – „Иван Антуновић“, Републици Србији за посебан допринос на очувању националног идентитета Буњеваца. Председница НСБНМ др Сузана Кујунџић Остојић уручила је ово признање министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Николи Селаковићу, као изасланику председника Србије Александра Вучића.
Министар Селаковић је, тим поводом, рекао да је награда која носи име знаменитог буњевачког свештеника и писца, али пре свега родољуба, Ивана Антуновића – заслужног за буђење националне свести Буњеваца и очување њиховог културног наслеђа и иденетитета – заиста велико признање које Буњевци додељују својој држави.
Истакао је да Буњевци, баш као и Срби, често нису имали лаку судбину, а неретко су је заједнички делили кроз историју.
„Стога никада нећемо заборавити ваш допринос којим је исписана историја на овим просторима у борби за слободу и слободну отаџбину“, казао је Селаковић.
Он је подсетио како су се Буњевци и Срби заједно борили против османске власти и заједно донели историјску одлуку Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена 25. новембра 1918. године, којом је проглашено присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
„За то су свој глас дала 84 буњевачка посланика, али и посланице, јер су тада први пут у овом делу Европе жене имале право гласа, а међу њима било је и Српкиња, и Буњевки“, рекао је Селаковић.
Нагласио је да је буњевачки народ увек имао свој језик, песму, књигу и реч, па држава врло добро разуме потребу за очувањем идентитета и одупирањем покушаја присвајања културе или негирања идентитета.
„Нажалост, у неким другим временима и под неким другим режимима пре више деценија Буњевци су били суочени са покушајима да им се оспори право на идентитет, али данас у својој држави Србији, коју визионарски мудро води Александар Вучић, не само да имају статус националне мањине, већ могу слободно да изучавају свој језик и културу у школама, а буњевачки је и службени језик у Суботици, чији је први статут исписан баш на том језику“, поручио је министар Селаковић.
Градоначелник Суботице Стеван Бакић је истакао да је током протекле две и по године урађено много на очувању обичаја, традиције и културе Буњеваца и да ће мај 2021. године, када је буњевачки језик уведен у равноправну службену употребу на територији града Суботице, бити уписан златним словимна у историји буњевачке националне заједнице.
„Увођењем буњевачког језика у равноправну службену употребу, ставили смо и печат на јединственост и специфичност наше мултиетничке Суботице. Тај велики, демократски искорак у слободи говора и изјашњавања, као и многе друге добре ствари које смо учинили, не бисмо могли да урадимо без политике мира, стабилност и економског напретка коју мудро и државнички води наш председник Републике Србије Александар Вучић, који посебну пажњу поклања статусу националних мањина и брине о њиховом благостању и очувању њихових права и слобода“, нагласио је градоначелник Бакић.
Честитајући Буњевцима национални празник и јубилеј, он се захвалио Буњевачком националном савету што је највише признање „Иван Антуновић“ ове године доделио Републици Србији.
„Град Суботица ће увек бити подршка очување националног идентитета Буњеваца, као и других мањинских заједница које живе у Суботици. Уверен да ћемо још много тога лепог за наш град урадити заједно, новом сазиву Националног савета буњевачке националне мањине, на челу са поново изабраном председницом Сузаном Кујунџић Остојић, желим успешан даљи рад“, закључио је градоначелник Стеван Бакић.
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Жолт Сакалаш, рекао је да су стотине година прошле откако су се Буњевци доселили у Војводину и учинили је бољом, вреднијом и богатијом средином.
„Због осведочених врлина буњевачке заједнице, због великог срца Буњевки и Буњеваца, због домаћинског односа према другима, због специфиног темперамента и преданости чувању своје баштине, буњевачка национална заједница заиста је дала једну нарочиту боју у колоритном ћилиму националних мањина у нашој покрајини. Колико је тај ћилим богат и посебан, увиђамо кроз чињеницу да у Војводини у складном саживоту и узајамном поштовању истрајава 29 јединствених националних заједница. Војводина пружа добар пример, не само у региону него и у Европи, како треба да се штите развијају и поштују мањинска права“, истакао је Сакалаш.
Сузана Кујунџић Остојић је казала да је Дан оснивања Буњевачког националног савета због велике важности за Буњевце проглашен и за један од четири национална празника буњевачке националне заједнице.
„Двадесет године је за историју кратак период, али за људски век и за све оне који су активно учествовали у овом периоду, то није мало. Давало се све од себе. Радило се без престанка и одустајања није било. У ове две деценије пресецају се паралеле четири века колико живимо овде, у северној Бачкој. Нас су, као народ, дизала и ломила историјска дешавања. Од уздигнутих глава на Великој народној Скупштини 1918. године до забране имена и идентитета 1945. године. Али успели смо да се изборимо. И опстанемо“. У ове две деценије остварили смо све о чему су сањали и наши стари, и наши великани“, подвукла је Сузана Кујунџић Остојић.
Свечаној академији присуствовала је и представница Министарства за људска и мањинска права Биљана Марковић, као и представница Мисије ОЕБС-а у Србији Милица Родић.
Свечана академија, у оквиру које је приказан документарни филм о стварању и раду Буњевачког националног савета током протеклих 20 година и изведен пригодан културно-уметнички програм, отворена је химном Републике Србије „Боже правде“ и буњевачком свечаном песмом „Подвикује буњевачка вила“, у извођењу хора Гимназије „Светозар Марковић“, из Суботице.
