Пројекат има за циљ да виртуелно представи културно наслеђе широј општој и стручној јавности а осмишљен је на основу Правилника о дигитализацији које је прописало Министарство културе и информисања РС. Пројекат је осмишљен као посебна дигитална платформа јединице локалне самоуправе где ће се на једном месту налазити културна слика, културно богатство Града Суботице (покретна културна добра, непокретна културна добра, нематеријално културно наслеђе, установе културе, удружења која делују на територији Суботице а област деловања им је култура, програми рада и деловања свих актера културног живота Суботице, као и пројекти из области културе са којима се Град Суботица изузетно поноси).
Платформа је подељена на више сегмената:
– споменике културе,
– установе културе и њихови програми рада,
– удружења чије деловање везујемо за област културе и
– пројекте из области културе.
Суботица, њено културно наслеђе и савремено стваралаштво
Суботица се у писаним документима први пут помиње 1391. године, али је познато да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. У честим и великим сеобама у ову војну крајину дошли су многи народи: Срби, Мађари, Немци, Словаци, Јевреји, Буњевци, Грци итд.
Плански и убрзани развој града почиње са проглашењем Суботице слободним краљевским градом 1779. године. Крајем XIX века, доласком индустријализације, Суботица има улице осветљене електричном струјом, позориште, гимназију, музичку школу и трамвај.
Суботица је данас савремена урбана, мултинационална, мултикултурална и мултиконфесионална заједница грађана са развијеном мрежом културних, образовних, здравствених и социјалних установа. Неговање традиционалне културе је могућност и потреба очувања идентитета заједница.
Прихватајући разноврсност као изузетну могућност и специфичност града, тежи се ка томе да културна политика града буде у равнима традиционалне, елитне, односно савремене културе и садржаја.
Суботица је од 2008. године члан Мреже Интеркултуралних градова (ICC Intercultural Cities), у оквиру Програма Савета Европе. Наслеђе интеркултуралности, утемељено у XVIII веку, основ је да се данас различитост доживљава као подстицај за сарадњу и да је она предуслов за превазилажење још увек постојећих узајамних предрасуда и стереотипа.
Град је дефинисао нови-стари грађански модел културне политике Суботице који је идентичан стилу и форми грађанског живота почетком XX века. На основу тога, културне садржаје својствене европским градовима, као што су: биоскоп, позориште, опера, балет и сличне културне институције треба поново оживети.
Манифестације које имају карактер очувања и неговања традиционалних вредности су: Дужијанца (средина августа), Интеретно фестивал (крај августа), Рис – такмичење жетелаца, Дан града, Првомајски уранак на Палићу, Бербански дани (септембар), Етно-фест (променљивог датума), Суботичке Златне руке. Ове манифестације из године у годину попримају све већи културни значај, дајући допринос шароликости културне понуде града – уз изузетак претходне 2020. године када је већина културних манифестација била отказана због увођења ванредних мера у борби против пандемије COVID-19.
Неколико манифестација „отвореног типа“ имају међународни карактер а то су: Фестивал европског филма Палић и Међународни фестивал позоришта за децу, који се рангира међу пет најуспешнијих и најзначајнијих у тој бранши на свету. Карактер средњоевропског града обогаћује се летњим и јесењим сајмом књига. И ове манифестације су током 2020. године биле значајно редуковане у обиму и посећености, док су неке одржане у онлајн формату.
Мултикултуралност и интеркултуралност Суботице треба неговати са циљем унапређења утицаја културе на општи привредни развој. Поред разноврсности као изузетне могућности и специфичности града, другу изузетну вредност града чине непокретна културна добра (архитектура).
На основу тога град располаже изузетним потенцијалом културног туризма што се огледа кроз најбоље сачуване културне целине мађарске сецесије (центар града, Рајхлова палата, Градска кућа и Синагога), које се могу укључити у традиционалне обиласке културних баштина Европе.
Богата и разнолика културна баштина и неговање традиције представља једну од највећих снага Суботице. Вишевековни боравак и сеобе народа, неговање традиције и обичаја обогатио је свакодневни живот грађана и тиме их учинио сензибилним и отвореним за потребе сваког човека, односно за прихватање и усвајање нових токова у друштву.
Традиционално висок ниво друштвене свести и сензибилизма омогућио је континуирани развој и улагање у све сфере друштвеног живота, што је довело и до оснивања великог броја установа и институција, које са квалитетним стручним кадром пружају широку лепезу услуга у складу са свакодневним потребама грађана.
Пројекат „Дигитална култура Суботице“ је подржан од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама а реализован од стране локалне самоуправе Града Суботице у сарадњи са Међуопштинским заводом за заштиту споменика културе Суботица.
