На Сенћанском гробљу, на парцели бр. 44, код споменика „Птица сломљених крила“, данас је одржана екуменска литургија и свечана комеморација жртвама из 1944. и 1945. године. Председник Скупштине града Суботице Даниел Ђивановић (Gyivánovity Dániel) је, тим поводом, рекао да данас одајемо почаст онима чији је живот одузет током одмазди 1944. и 1945. године, људима за које се настојало да буду избрисани не само из живота, већ и из сећања.
„Иза њих су остале породице, али нису остали одговори. Правда није задовољена, а у многим случајевима њиховим најближима било је ускраћено чак и право да своје најмилије достојанствено ожале. Проток времена сам по себи не зацељује такве ране. Ни ћутање не може да ублажи бол. За то је било потребно суочавање са прошлошћу, искреност и спремност да коначно јасно и гласно кажемо: оно што се догодило било је неправедно и недопустиво“, нагласио је Ђивановић.
На овом зиду, додао је, уклесано је и име мог прадеде, Оскара Немеша.
„Зато добро разумем да историја није нешто далеко, нешто о чему читамо само у књигама. Историју чине породице, људске судбине и личне трагедије, које заједно представљају оно што данас називамо нашом заједничком прошлошћу“, рекао је Ђивановић.
Пут ка историјском помирењу био је дуг и тежак, казао је он и подсетио како је дуго било готово незамисливо да мађарска и српска заједница могу заједно да се сећају ових догађаја, уз међусобно уважавање и признавање патње оних других.
„Радили смо на томе. Многи од нас, много и истрајно. Историјска истраживања, рад Мешовите мађарско-српске академске комисије, резолуција Народне скупштине Републике Србије, правно укидање начела колективне кривице, као и заједничка одавања почасти највиших званичника двеју држава, показали су да је могуће расветлити прошлост и градити односе засноване на узајамном поштовању. За то су били неопходни заједништво, истрајност и одлучност људи који су предводили нашу заједницу“, истакао је Ђивановић.
Наш заједнички успех, подвукао је, огледа се и у спознаји да истина не сме бити питање националне припадности и да међу невино одузетим људским животима не сме бити разлике.
„Зато је за нас сасвим природно да, поред сопствених жртава, с поштовањем одајемо почаст и недужних мађарским и српским жртвама страдалим у погромима у Бачкој 1942. године. Патња се не може мерити нити се жртве смеју супротстављати једне другима. Суровост је неприхватљива и ни под којим условима не може бити оправдана. Људско достојанство не зависи од националне припадности нити од уверења појединца“, истакао је Ђивановић.
Управо зато је, истакао је, посебно важно да о нашим заједничким историјским трагедијама говоримо одговорно.
„Не смемо дозволити да бол из прошлости ствара нове поделе, нити да се успомена на жртве претвара у средство политичких обрачуна. Исто тако, не смемо дозволити ни да свакодневне политичке расправе поново продубљују старе ране. Поуке историје морамо разумети и из њих учити, а не користити их за распламсавање мржње и нових сукоба“, нагласио је Даниел Ђивановић.
Догађаји у данашњем свету свакодневно нас подсећају да мир и безбедност нису нешто што се само по себи подразумева, казао је он и додао како нам ратови, кризе, природне катастрофе и друштвене напетости показују колико лако оно што смо до јуче сматрали сигурним може постати неизвесно.
„У таквим околностима посебно је важно какве односе градимо једни са другима, какав пример пружамо и које вредности преносимо будућим генерацијама. Наш задатак није да заборавимо прошлост. Напротив, морамо је чувати на начин који неће рађати мржњу, већ ће подстицати људскост. Морамо преносити истину о томе шта се догодило тако да наша деца на заједничку историју више не гледају кроз страх, предрасуде и међусобна оптуживања“, поручио је Ђивановић.
Навео је да помирење не значи заборав, као што ни опроштај не значи умањивање тежине онога што се догодило.
„Помирење значи да имамо снаге да кренемо напред и да преузмемо одговорност да се сличне трагедије никада више не понове. Данас одајемо почаст невино страдалим жртвама. Али истовремено потврђујемо и своју веру у будућност. У будућност у којој људи различитих националности могу да живе једни поред других у миру, сигурности и међусобном поштовању.То је најдостојанственији начин да сачувамо успомену на оне којима је живот насилно одузет. Хвала вам што данас заједно чувамо сећање на њих“, закључио је Даниел Ђивановић.
Венац на споменик „Птица сломљених крила“ у име Скупштине града Суботице и Града Суботице положио је председник Скупштине града, Даниел Ђивановић. Венац је положио и председник Савеза војвођанских Мађара, др Балинт Пастор, док је у име Скупштине АП Војводине венац положио председник Скупштине Балинт Јухас.
Венце су положили и представници Покрајинске владе, Конзулата Мађарске, Конзулата Хрватске, као и представници Националног савета мађарске националне мањине, Немачког народног савеза, Градског одбора Савеза војвођанских Мађара, Јеврејске општине Суботица…
Данас је у Бајмоку, на Спомен гробљу код Багрема одржано сећање на недужне жртве страдале 2. новембра 1944. године, а комеморативни скуп одржан је и на Великом гробљу у Чантавиру.
Поводом 81. годишњице погибије недужних жртава из 1944-45 године данас је помен одржан у цркви Светог Јурја на Сенћанском путу.
