Увођењем железничке пруге на релацији Сегедин – Суботица 1869. године, Палић је доживео просперитет. Олакшан је долазак посетилаца из Суботице, Сегедина, па и из удаљенијих крајева Аустро-Угарске Монархије. Следеће године су уведени излетнички возови на истој релацији, док је први месни купалишни воз на релацији Суботица – Палић саобраћао од 1877. године. Уз пругу је прво подигнута мала станична постаја, док је данашња станица изграђена тек око осамдесетих година 19. века. Ширење Палића и изградња летњиковаца се наставила уз пругу и северно од железничке станице.
Станица је изграђена у продужетку Сплитске алеје, северно од Сегединског пута, према типским плановима. То је подужни објекат са дрвеним тремом који је оријентисан према прузи, а протеже се читавом дужином зграде. Једноставне је архитектуре, на њој се мешају елементи класицизма и еклектике. Декорација је сведена у виду благо профилисаних опшава који обавијају отворе као и ивице објекта. Трем је скромне обраде са дрвеним стубовима, декоративним конзолама и ниском оградом.
Објекат је до данас задржао изворни облик и функцију.