Велика тераса представља централни објекат некадашње бање, како по својој локацији, димензијама, архитектури и функцији. Изграђен је у периоду од 1909. године 1912. године по пројектима Марцела Комора и Дежеа Јакаба архитеката из Будимпеште у стилу мађарске варијанте сецесије.
Локација објекта је уз Алеју формирану од сегединског пута до обале језера – новом приступу бањи, а ближе језеру, на месту где парковски део прелази у партерно решење уз обалу. Алеја пролази кроз објекат, односно велика тераса је надкриљује централним продором.
Изграђена је као Вигадо – вишенаменски објекат намењен култури, забави, угоститељству и трговини. У приземном појасу централни продор раздваја леву целину – кафану са посластичарницом од десне целине-ресторана, обе са великим терасама које се отварају ка језеру, ка парку су била оријентисана два апсидално решена базара у функцији бербернице, продавнице играчака и папира (порушене су 70-тих година 20. века). Бочним степеништем се приступа на спратни појас, који повезује две одвојене целине приземља у јединстведни кубус. Ту је лоцирана велика вишенаменска сала, која је служила за балове, забаве, концерте и позоришне представе. Оријентисана је ка парку са терасом изнад базара. Главна позорница са једном мањом иза ње, је лоцирана ка језеру. Бочно од позорнице су смештене просторије за уметнике, а уз њих је са једне стране кафе – посластичарсница, а са друге ресторан. Обе су са приручном кухињом у којој су смештени лифтови за храну као веза са приземљем и сутереном – кухињом. Ка језеру се отварају два мање терасе.
Архитектура објекта је настала поо углду на народно градитељство Ердеља уз обилну употребу дрва идекоративних биљних мотива. Карактерише га симетрија са доминантним централним пролазом, дрвеним терасама ка језеру и високим кровиштем. Основни облик Велике терасе је четвороугао али је он са додатним декоративно функционалним елементима модификован. Фасадом ка парку доминирала два апсидално бондручно решена испада, док је лучни пролаз у кровишту акцентован са зракасто дрвеним распореним резбареним мотивима инспириснаи мађарским народним мотивима. Лучни еркери се појављују на угаоним деловима спратног појаса, а ка језеру су две велике терасе разуђене основе са засебним кровиштем прекривениим бибер црепом. Кров је разуђен, једноводни са централним торњем, покривен етернитом.
Декорацију објекта представљају дрвени конструктивни елементи као и резбарени биљни мотиви у оквиру њих наглашени колоритом жут, зелене и плаве боје у оквиру “палићко црвене боје“.
Ентеријер и мобилијар су јединствено решавани са екстеријером. Констурктивни склоп објект је класично решен опеком и дрвеном кровном конструкциојом, док су преградни зидови решени рабиц конструкцијом са двостраним малтерисањем, као и свод велике сале и осталих просторија.
Мада су архитекти архитектуру Ердеља (Трансилванија) пренели у једно сасвим другчије поднебље, објекат се вешто уклопио у парковски простор бање.
Изградња Велике Терасе у стилу сецесије је завршена 8. јула 1911. године, а имала је више намена (посластичарница, ресторан, спратни део је био намењен забавама и баловима). Централни део спрата је био резервисан за велику балску дворану.
Основни облик Велике терасе је четвороугао, али је он додатним елементима модификован. Као главни акценат ове линије је велики параболични лук у главној оси приземља, који дели објекат на два дела и чини пролаз испод објекта до самог језера. Лук је издељен на пет једнаких сегмената, а под његове сводове су смештени улази у подрумске делове. На фасади према Водоторњу су били смештени апсидално заобљени делови до висине спрата, у којима су и нашли локацију киосци за продају. Ови делови су 70-тих година срушени. У спратном делу је балкон са низом отвора и лучном резбареном атиком. Са предње стране објекат има ве велике отворене терасе ресторана и посластичарнице, са резбареном оградом. Стубови на рачве носе кровну конструкцију терасе, покривену бибер црепом са торњем у средишту крова.
