Објекат на углу улица Бранислава Нушића и Цара Душана, пројектовао је 1913. године архитекта Пал Вадас. Наручилац објекта био је Слободни краљевски град Суботица, а сврха објекта је била најамна зграда у којој су били смештени елитни станови које је Градски сенат издавао и убирао најамнину.
Овај двоспратни, угаони објекат, основе која прати неправилни облик парцеле, грађен је у стилу бечке сецесије код које је мноштво вегатабилне орнаментике замењено чистијим, елегантнијим, издуженим геометријским формама које је заступао Јозеф Хофман.
Главни габарит објекта се протеже Нушићевом улицом са фасадом скоро симетрично конципираном, осим одступања која се виде једино на приземљу и на угаоним торњевима.
Фасаду карактеришу вертикално усмерени отвори који су веома интересантно груписани по паровима. Приземљем се ритмично ниже осам пари, а спратом шест пари отвора, на начин да су по два отвора обухваћена у једну целину.
Фасада из улице Цара Душана компонована је као и главна, само је краћа за два пара прозора. На доњој страни еркера су медаљони интезивно плаво-црвене боје са приказом лабудова и птица.
Кровиште је масивно, шаторасто, има светларник, карактеристичан детаљ сецесије, а маркирају га мушке фигуре.
